Ova je godina operetnoj divi Sandri Bagarić itekako slavljenička. Proslavila je 50-i rođendan, a povodom 30 godina karijere priprema velik koncert. Nama je priznala što jedino na njoj nije od majke prirode, ali i zašto odolijeva botoxu i dijetama. S dobro raspoloženom Sandrom razgovarao je naš Davor Garić.
Naša operetna diva, Sandra Bagarić spremna je za božićno-novogodišnje blagdane u ovom outfitu.
''Tako je! Naručite me i ja dolazim ovako s ovom mašnom, onda me možete razmontirati i imati poklon! Hahaha... Mogu i zapjevati usput, perem, peglam, čistim po kućama i sve ostalo!''
Znam da upravo to radiš - pjevaš u kombinaciji sa svojim suprugom, ti pjevaš kako on svira, kako ide ta kombinacija?
''Ta kombinacija ide odlično, idemo sad malo i na put, idemo van, idemo svuda, imali smo baš uzbudljivo ljeto, dosta koncerata i svega. Ja ove godine slavim 30 godina rada u kazalištu. 21.12. dođite u kazalište Komedija na moj obljetnički koncert. Eto, 50. rođendan, 30 godina rada, sve nešto, zato je ova lenta za jednu dobrostojeću pedesetogodišnjakinju - Miss 50 godina, ta sam! Haha...''
Razloga za slavlje je hrpa. Mene zanima kako ćeš to privatno proslaviti? U krugu najbližih pretpostavljam uz iće i piće?!
''Jednim dobrim burekom, hurmašicama, tufahijama, tulumbama i svim ostalim da uložim u ovaj korzet što će se vidjeti napredno i nazadno. Pobijam sve pomodne hirove da moraš biti Botoxiran, da moraš biti mršav, da moraš biti sve... Moraš samo biti veseo, moraš imati osmijeh, moraš samo ljubiti i slavit svaki dan i veselit se i prema tome ne odričem se ničega i zaista živim i uživam u životu.''
To je lekcija broj jedan! Čekaj, je l' moguće da nisi baš ništa korigirala?
''Ništa nisam korigirala, apsolutno ništa! Sve je od majke.... Ovo je šminka, kad je skinem malo drugačije izgledam, ali znam se našminkat jako brzo, jako dobro, mi teatarski ljudi to znamo napravit, uvijek se sama šminkam. Ostalo zaista ništa, evo samo farbu za kosu koristim od kemikalija. Ostalo je sve moje.''
I za kraj mi samo rezimiraj tih 30 godina karijere. Proletjelo je za čas, što ti je najdraže?
''Pjesma, pjesma, gluma, prekrasne haljine, divne kolege, doista putovanja, zaista prekrasan život. Da se ponovno rodim izabrala bih isto. Nekad je ta pjesma molska, nekad durska, nekad je u brzom ritmu, nekad je u boleru. Puno modulacija, puno krešenda, dekrešenda, visokih tonova. Ja znam reći da sam ja sada u svojoj kulminaciji, u svom forteu, da sam dosegnula taj svoj krešendo i sad će dugo nadam se biti ta jedna ravna linija i onda ćemo krenuti nizbrdo, a Bože moj to je tako normalno - piano, dok ne bude piano, pianissimo, posibile.''
To se neće goditi još sljedećih 50 godina. Hvala ti mnogo.