A ne bi on ni mrava zgazio, u privatnom životu! Suprotno liku kojeg glumi u seriji, Vladimir Tintor poduzetan je, vrijedan, marljiv, uzgaja vrt, povrtnjak, vozi bicikl, planinari, pliva….. Evo što je glumac iz serije ''Kumovi'' otkrio za emisiju ''Zdravlje na kvadrat''.
Pogledaj i ovo
''Iskreno preskačem doručak. Iz nekog razloga sam shvatio da mi to najbolje paše, da mi je mozak brži. Ručam redovito i večeram, onako, nikad se ne dogodi da večeram i odmah idem leći.”, otkrio je glumac Vladimir Tintor za emisiju ''Zdravlje na kvadrat''.
Doručak, dakle preskače! Ručak - piletina i puretina sa salatom.
''Večera mi je super kad mogu onako stati ispred frižidera i tako po sitno. Malo čvaraka domaćih, jogurta, nekog sira, i na prvi znak sitosti ti ja stajem. Imao sam jednu fazu, kad sam došao sad u Zagreb, poslom, nekako kako sam odvojen od svog vrta, od svoje kuće i tako dalje, onda sam imao fazu kada sam se počeo tješiti hranom'', priznaje.
I ta utjeha hranom stajala ga je, kaže, kilaže. No pogled u zrcalo napravio je svoje, pa se ubrzo vratio starom režimu prehrane!
''Nije da me zamara, nisam opterećen kilogramima viška. Meni je bitno da sam ja zadovoljan sobom i da sam funkcionalan'', kaže.
A to bi za njega značilo da može raditi po vrtu i povrtnjaku. Prestao je pušiti. Borba je to bila, ali pobijedio je.
'Možda neki sitniji problemi s zdravljem.
''Bože moj, godine čine svoje. Pa mislim izraubano je. Snimanje u raznoraznim uvjetima, hladnoća, prevelika toplina, ali dobro'', kaže.
Plaši li se za svoje zdravlje, ili živi od danas do sutra i bit će što bit će?
''Nisam hipohondar, sad da se pretjerano plašim, brinem, brojim svaku kalorijicu, ili ne znam ni ja što'', kaže.
Gdje pronalazi svoj duševni mir?
''Odem svaki vikend u Osijek da obrežem ruže, ali mi se događalo k’o za inat da odem iz Osijeka kad su u pupoljku, i onda se vratim kad su već ocvale. Tako da ih uopće nisam vidio, ali sam ih održavao, i to je neka sedma godina da taj vrt radim'', kaže.
Voli raditi sa zemljom, i oko zemlje, a sebe vidi, u starosti, negdje u Istri, s dosta zemlje, povrtnjakom, voćnjakom, životinjama.
Kako stoji s sportom?
''Kao što rekoh, oslanjam se na genetiku dosta, ambiciozno sam upisao neku teretanu, ovdje kad sam došao u Zagreb. Jedina varijanta je kad sam mogao ići u 5 ujutro, i to je bilo neko vrijeme i dosta okej. Međutim, neodrživo je, znaš. 12 sati posla, još kad dodaš tome…i onda doma'', priča.
Neki drugi sport? Trčanje, planinarenje?
''Planinarenje volim, i kad sam u Zagrebu, super mi je, Sljeme mi je odlično'', rekao je pa odradio par sklekova, ali zbog koljena laganim ritmom.
“Ljetos sam u Osijeku neki pločnik slagao, malo sam hazarder, i onda sam radio to bez štitnika. I kako su to betonske neke kocke, pa sam ga malo nešto…”
Pitanje za kraj! Koliko bi godina volio živjeti?
''Pa ne znam. To je brojka, Što je brojka? Moj djed je doživo 94. Imao je kosu, bio prav zdrav. Tako da na to se oslanjam. Da li bi volio tolike godine ne znam, ali dok mi je zanimljivo i dok sam radoznao za svijet i život'', zaključio je.
